Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kreditni rizici". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

УВОД

Генерални циљ управљања банкарским ризицима је оптимизирање односа ризика и преноса. У том смислу у фокусу банкарских ризика је управљање кредитним и тржишним ризицима, од којих пресудно зависи ризик солвентности као дефинитивни ризик банака. Каматни и валутни ризици се као саставне компоненте уклапају у тржишни ризик. По страни остаје ликвидносни ризик као специфичан банкарски ризик којим савремене банке у крајњој линији могу да управљају преко финансијског тржишта, под условом да имају јаку позицију солвентности и висок кредибилитет на тој основи. Најзад, постоје и разни нефинансијски ризици, као што су ризици платног промета, компјутерски и остали технолошки ризици, правни ризици итд. Може се закључити да су у центру пажње банкарског менаџмента кредитни и тржишни ризици, који пресудно утичу на солвентност банкарских институција, посебно у условима појачане конкуренције на банкарском и финанскијском тржишту.

U ovom radu sam posebnu panju obratila na Upravljanje kreditnim rizicima

1. УПРАВЉАЊЕ КРЕДИТНИМ РИЗИЦИМА

1.1 Концепт кредитног ризика

Кредитни ризик банака састоји се у вероватноћи да дужници не врате кредите о роковима доспећа заједно са припадајућим каматама ( неперформансни кредити). Невраћање кредита банци заједно са каматама представља губитак за банку. Стога банка мора да приликом одобравања кредита води рачуна о минимизирању кредитног ризика, управљање кредитним ризиком треба да омогући да банка покрива нормалне ( очекиване) губитке из формираних резерви. Уколико би губици банака по основу кредитног ризика били већи од формираних резеви, они би се покривали из акцијског капитала банке. У случају да кумулативни губици банке по основу кредитног ризика буду веома високи, банка не би могла да их покрије из средстава расположивог капитала, тада би банка постала несолвентна и по рачуноводственом приступу.

У савременом банакрству је концепција кредитног ризика проширена. Наиме, више се не сматра да се кредитни ризик састоји искључиво у томе да дужник не врши уредно сервисирање својих финансијских обавеза по кредитном уговору са банком. За кредитни ризик се у енглеској терминологији често користи израз default risk, при чему default настаје у три случаја.

Прво, ако дужник не изврши плаћање по кредитном уговору ни после најмање три месеца од момента доспећа.

Друго, ако дужник прекрши неку од заштитних клаузула у кредитном уговору, тада се аутоматски покрећу преговори између банке и дужника, а у противном банка захтева да дужник моментално врати цео дуг.

Треће, економски default настаје када економска (тржишна ) вредност актива дужника падне испод вредности његовог дуга. При том економска вредност дуга представља вредност очекиваних будућих новчаних токова дисконоватних на садашњи моменат путем одговарајуће дисконтне стопе. Наиме, ако тржишна вредност актива дужника падне испод тржишне вредности обавеза, онда то значи да су садашња очекивања будућих новчаних токова таква да се дуг не може вратити. Ипак, у овом случају, кредитор ( банка) нема право да покрене правни поступак против дужника.

1.2 Структура кредитног ризика

Да би излагања о банкарским ризицима била што јаснија, у табели 4 приказане су три категорије ризика и начини њиховог финансирања.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]